ШТА СЕ НАЛАЗИ У ПЕСМИ
1) Допис из Министарства снова
2) мој завет исписан на дрвету
3) неписано правило како треба живети
У том дану
када се сусрећу зима и лето
односно наш врхунац у снегу
и нада бољег сунца
није се много тога подударало
нити променило
Ти занета морем
али увек под водом
Ја одузет због земље
која није моја
ФЕСТИВАЛ СВЕТЛА
Имам две ноге
и зеленило пред собом
имам две руке
и твоје бутине за обликовање дланова
имам главу
која може почивати на теби
имам сунце које таложи
мале духове на раменима
Имам пешчаник: односно Време
на врху неме усне
унутар улице Господар Јованове
број 33
ТАЈНА МУЗЕЈА
Где се сада налазиш
питање је за космонауте
јер археолози никада неће наћи
твоје кости
доцртаћу очи слепој улици
да би она гледала слепе
испред себе
теби нећу доцртавати ништа
осим сунца
умрла си а још не знаш како
умрла си а још не знаш због чега
Мора да је смрт жељна тебе
као и ја
али срећом
имам две руке као у претходној песми
и могу те оживети
за неколико хиљада
година
МОЈА ПИСМА
То је све једна песма подељена у три слике
где сам полако али сигурно
обезбедио твоју бесмртност и моју
тиху пропадљивост
пролазим поред ограде
где сам сахранио искривљени пејзаж
твоје непотпуне звезде
која намерава још
да испарава
Сећање нас није напустило
савест се разиграла као живи песак
отворила се шума
коверта пуна некоришћених
ствари
Загајевски каже
да сва љубавна писма
на крају увек
заврше у музеју
нека тако буде
и сада
ПОКЛОН
Послаћу ти зиму
да расхладиш образе
послаћу ти камен
да статичност игра
послаћу ту пут
који наличи на радост
послаћу ти себе
да се кутија не отвори
